Kragna mu je bila podignita. Ravna, svjetlosmeđa kosa, dužine ispod ušiju, padala je u valovima preko čela. Stajao je, zamišljen, u redu ispred kase, sa rukama u džepovima kaputa, skupljenih spreda, tako da su mu se octravali vitki bokovi. Lagano pognut unapred, gledao je ispred sebe, ne osvrćući se na okolinu.

Jedna niska i debela žena, sa ofarbanom kosom i napadnom šminkom, progura se ispred njega i započe priču o pravu na red, koji je ispustila, da bi samo još jedno nešto uzela. Ljudi u redu iza, nervozno su se bunili, ali on ostade smiren. Pusti je da plati, praćena negodovanjem ostalih, kojima je, odlazeći, mahnula rukom u vazduhu i pokazala srednji prst. Kasirka se ispričavala, zarumenjenih obraza od neugodnosti. Osmehnuo joj se lagano i podigao jednu obrvu, sasvim malo, pogledavši je iskosa, pa zatim je nagnuo glavu u stranu, tako da su mu valovi kose zaplesali po licu. Mirno je stavio korpu na traku i sačekao da plati.

Ona je stajala u paralelnom redu, na drugoj kasi, i posmatrala ga iz dosade.

Osvežavajuće bombone od mente, zubna svila, vodica za ispiranje usta, hrana za pse. Iz džepa izvadi ljepi kožni novčanik i dugim, nježnim, ali ipak snažnim prstima, kao u pijaniste , izvuče karticu i pruži je kasirki, još uvek poluzavodnički posmatrajući je ispod obrva. Ona se još više zarumeni i stavi karticu u pogrešni prorez na terminalu, pa se opet izvinjavaše. Odmahnuo je rukom. Nije važno. Ne žuri se. Umirio je devojku, izgovorivši nešto i gledajući je u oči. Uze račun i prođe kroz izlaz. Nestade u masi svjeta na ulici.

Plati i ona i krenu napolje.

Nekolko izloga dalje niz ulicu, primeti ga gde sedi u malom kafeu. Nešto ju neodoljivo privuče da uđe. Bez razmišljanja, otvori vrata i sede za jedan slobodni sto. Naruči kafu i izvadi neki časopis, koji je nosila u tašni, pa poče da ga lista. Trudila se da shvati sadržinu na stranicama, ali nikako nije uspevala da sabere misli. Neznanac je bio udaljen od nje samo nekoliko stolova. Pokuša da ne obraća pažnju na njega. Nešto je zapisivao u malu bjelježnicu. Zazvoni mu telefon. Javio se. Tiho je govorio, gledajući u daljinu sanjarskim pogledom.

„Baš sam glupa“ pomisli ona najedanput. „ Šta ja to pobogu radim? Pa nije mi petnajst godina“. Ljuta na sebe, plati račun, uze kaput i žurno krenu ka izlazu. Kad se približila na nekoliko koraka od stola za kojim je sjedio, on naglo podignu glavu i pogleda je pravo u oči. Srce joj poskoči i poče da lupa kao ludo. Noge su joj se oduzele i činilo joj se da ne može da se pomakne.
I tada postade svesna da mu se osmehuje. Taj slučajni osmeh još više je zbuni. Trgnu se iz transa i izjuri iz kafea.

Na ulici ulete u prvi taksi. Dok je šoferu davala adresu, primeti nepoznatog, kako se žurnim koracima približava kolima u kojim je sjedila. Pružio je ruku kao da hoće da uhvati kvaku na vratima. Na tren se kolebala, ali taksista je već dao gas i kola su krenula. Okrenula se i spazila ga kako maše, ali lik mu se izbgubi u prašini ulice. Ona nasloni glavu na sedište, zatvori oči i odahnu.

Narednog jutra probudila se sa glavoboljom. Ustade i u kuhinji pristavi kafu. Sede za sto i otvori komjuter . Odjednom sva utrnu od užasa.

„Ne to nije moguće“-pomilsi, a krv joj se zaledi u žilama. Na naslovnoj stranici poslednjih vesti, bio je lik muškarca od juče. Ispod slike stajao je tekst: „ Juče, u kasnim večernjim satima, posle duge i opsežne istrage, policija je uhapsila izvesnog H.H. Sumnjiči se da je počinioc nekoliko grozomornih, nerazjašnjenih ubistava žena u našem gradu u toku predhodnih meseci….“

Zurila je u ekran nepomična. Na šporetu, kafa je prekipela.