NOVINA

Sanjala sam,
da je moj život ko novina,
koju držim u rukama.
Sivi otisak olova na tankom papiru,
požutelom od godina.

Naslovi,  masnih, debelih slova,
 sa značenjem,
kraćem od jednog treptaja.
Najave velikih i slavnih događaja,
primamljivi slogani
i šarene reklame,
da bi kupili ovo izdanje 
iz štamparije Života.

Kakav se to meni dan pogodio?

Suvoparne prve strane, 
sasvim banalne i sive,
vesti iz okruženja i kod kuće.
A onda, dalje,
vrhunac,
svetla budućnosti i napretka,
i uzbuđenje  nagoveštaja.  

Pa srednja,  dvokrilna,
sa slikama u boji.
Razbibriga i veselje,
strast i radost,
i okus večite svetkovine,
I sreće koja traje.

A dalje, 
vratiš se u krug ka polaznoj tački.
Nakon vrha, sve je ređe 
i sve je već viđeno.

Trudi se da mi pažnju zadrži,
isprazna ponuda.
Crna hronika,
sport i kultura
i poneko jelo.
I na kraju, čitulja.
          
         **

Sanjala sam da je moj život,
tek  prazna medijska priča.

Trošni otisak iluzije, iz arhive večnosti,
na papiru dana i godina.
Igra slučaja i prosutih slova,  
koje je umoran štampar,
posložio bez emocije,
po nalogu Urednika, 
velikog Majstora,
tek da datum nekako prođe.


Svako je može prelistati,
od prve do zadnje,
odbacujući je na kraju,
u košari zaborava.

Jer sutra već stiže, 
novo izdanje.
I neke druge slike i stubci,
puniće oko radoznalih.

Pa onda, sve iz početka,
novi dan, nova priča.
I tako, u krug,
dok je sveta i vremena.