Uzbuđen, uočio sam mrlju na planeti koju sam rutinski posmatrao teleskopom. Podesih kamere na auto-mod. Za nekoliko dana dokumentovao sam događaje ko na filmskoj traci. Mrlja je rasla, a oko nje su se dešavale promene; tlo se menjalo. Uvećao sam slike. Ono što sam ugledao, zaprepastilo me je. Drvo. Oko drveta, zelena vegetacija i reka koja teče. Na drvetu, crveni plodovi. Jabuke.

Mora da sam lud, pomislih. Pogledah ponovo. U krošnji se nešto kretalo. Nešto ko – zmija.

Planeta je bila stenoviti krš i prašina. Promene su započele bez jasnog razloga.

Pogledah u Lilit koja je unosila podatake u centralni kompjuter. Oči su joj danima bile crvene i natečene. Njen verenik, Adam, iščezao je bez traga, brodom u svemir. Nakon nekog vremena, primetili smo ovu planetu, u sistemu sličnom našem.

Prišao sam joj. Lilit je upisivala genetski kod u kompjuter. Učini mi se da mašina radi po nepoznatom programu. Lilit…