(mala jednočinka – „Fragmenti iz života“)

*

Nekoliko prijateljica u  najboljim godinama, sede zajedno u prostoriji i piju kafu.

Dan sunčan, a prohladan.  Sunce sija i ulazi kroz prozore. Među njima vlada ugodna, opuštena atmosfera.

“ U čemu je svaka od nas najbolja?“ (iznenada,  Savka postavlja pitanje, okrećući se ka ostalima).

“ Ma koji ti je đavo ženo? (Milica odgovara). “ Šta se tu sad podbadaš? Pij  kafu dok se nije ohladila.“

“ Popiću kafu, popiću, nego znate šta?  Tako mi je nešto došlo,  da se mi propitamo, da otkrijemo ko je u čemu dobar, pa da taj talenat svako od nas iskoristi. Možda nam je samima nešto promaklo, pa da ovako, jedna drugu  ohrabrimo. Da se pogledamo tuđim očima, što bi se reklo….“ (nastavlja Savka uporno).

“ Je li ti to nameravaš da počinješ s nama neki biznis? (pita Maja. Sve druge, zajedno, prasnu u neobuzdani smjeh).

“ Ma baš ste mi neke. Evo, daću vam primer. Ja mislim da je Darinka dobra u slušanju drugih.  Ona to tako dobro radi, da joj svako može  sve svoje tajne ispripovedati, a da ona i ne pita ništa. Da ni reč ne izusti. Sedi naspram njega, pogleda ga, onako, pitomo, očima i on ti odmah počne. Sve joj jade i veselja u životu svome,  kaže “ ( Savka, produžava  ne da se zbuniti).

(Darinka je pogleda. Blago se nasmeši i rukom sakri oči od sunca).

“ Pa šta bi Darinka  s tim radila?  Bila neka savremena „Kaži Dragička“ ? Možda davala savete preko interneta, šta li,  da je ceo svet čita?  (ponovo komentaše Milica)

“ Pa neće valjda tebi da ispriča, gde bi mu onda bio kraj. Odmah  bi ga kritikama napala. Te trebao si  ovako, mogao si ono. Još će čovek da padne u depresiju, jadna li mu majka“  (ubacuje se  Tanja u razgovor).

“ To znači, da sam ja perfekcionista“ (Savka diže ponosno bradu i gleda ih značajno).

“ Perfekcionista, perfekcionista, uvek ti je nos u tuđem  dvorištu“ (odgovara  Milica).

“ Ja  samo želim pomoći svima“

(Savka, optužujućim tonom, sa prizvikom ljutnje u glasu).

“ E, želiš, želiš. Takvo su ti ime nadenuli, Savka, saveta, savetnica…želiš ti svima komandovati, eto, to je u pitanju“

( Milica, počinje glasno, pa nastavlja šapatom, kao za sebe)

“ Maja  je,  recimo, optimista“ (Savka,  opet sa svojom idejom, ne dozvoljavajući  da je druge obeshrabre).  „I razume se u kinematografiju. Da, pa šta je sad smešno? Prati žena film, glumce, Oskare. Sve o njima zna“

“ Ma jel ti to Savka nas nešto vrbuješ?“  (Milica pita sa prizvukom poruge u glasu. Kikot  se razleže po sobi) „Da nisi onaj film,  onaj,“ Oušnove Osam“  gledala, pa da nas sada tu i ti, nešto organizuješ oko nečega?  Jedna ovo da uradi, druga ono..  Da nije to možda nešto krupno, da se i mi obogatimo, ko ona, Sandra Bulok, đavo te odnio?“   

( Milica, ohrabrena reakcijom drugih, ustaje sa stolice, stavlja tamne naočare za sunce,   pa  hoda,  namerno gegajući kukovima, okrećući ramenima i zabacujući glavom,  na što  sve ostale, opet prasnu u smeh).

“ Ma vi ste baš, baš…“

( Savka ljutito počinje rečenicu, ali je prekida  kucanje na vratima.  Sve zaćute i  pogledaju u  pravcu zvuka.  Vrata se polako otškrinu. Pojavi se  prvo, jedan šešir, ispod njega veliki nos sa brkovima, dva crna oka i par čupavih obrva).

“ Drage  gospođe, dobro jutro“

( čovek,  kome  su pripadali brkovi i obrve, progovara i lako se nakloni, skidajući šešir sa glave. Šutnja. Svi su pogledi uprti u njega).

“ Ja se izvinjavam, zaista se izvinjavam drage  gospođe, što vas ovako uznemiravam. Svjestan sam činjenice,  da je bila pauza za doručak. A to je  vreme od neprocenjive važnosti, svakako, za sve one koji  rade. Ali, ako me izvinite što ću ovo pomenuti,  već je prošlo pola sata od kraja te pauze, ako smem da primetim. A ja bih stvarno morao da primim tu inekciju, tu, koju mi je doktor prepisao. A i jedna beba napolju, pa beba, eto, ona plače. Ne razume  da je pauza, znate…Pa bih vas najljubaznie zamolio….“

( čovek zaćuta, pogleda ih,  slegnu ramenima i  mahnu glavom, kao da mu je baš tog trenutka postalo još neugodnije).

Milica  ga gleda preko tamnih stakla naočara. Onda se namršti i  bez reči prođe pokraj njega, odgurnuvši ga  i  izađe kroz vrata. Savka seda za sto i počinje da kuca nešto po tastaturi kompjutera.  Tanja se okreće ka kasetama sa fiokama,  i pretura  po kartonima. Maja skuplja šalice od kafe i nosi ih  do umivaonika.

Darinka ustaje  zadnja. Približava  se čoveku na vratima. Smeši  mu se. On  gleda u nju ne trepćući.  Guta pljuvačku, pa opet sleže ramenima. Ona ga nježno hvata za ljevu nadlakticu . Blago ga gleda u oči. Polako kreće,  vodeći  ga kroz hodnik,  ka sobi za intervencije.

Zavesa