„Хоћу да будем први“, рече В.

„Не, не може то“, побуни се Љ.

„Због чега?“, упита У.

„Зато што, ако нисмо, овако како јесмо, неће бити љубави“, рече Љ, “ A то је веома, веома важно осећање“.

„Најважније од свих“, дода А.

„Па ту нас је пет равноправних, ево, хоћу и ја на почетак“, узбуди се Б.

„Ништа ви не разумете“, љутну се Љ. „Па кад би ти био први, што би смо то били – БУЉАВ, БЉУВА.”

„Ха, ха, ха” , насмејаше се сви.

„А љубав“, рече Љ, „ Е то је нешто, нешто…..

“ Ја волим А!“, узвикну У изненада.

А поцрвене, а Б искористи прилику па поЉуби Љ.

Само се В не снађе. Али се наљути, па их без речи напусти.

И остаде Љуба.

“ Како се ја створих овде?“,  упита она.

“Из Љубави, из љубави……”, зачу шапат.